Međutim, najprisutnije teme u knjizi svakako su droga i alkohol. Sleš je s nepunih dvadeset godina postao povremeni konzument heroina, a godinu dana kasnije težak zavisnik. Sredinom 1991. godine, heroin je zamenio većim količinama žestokih alkoholnih pića u kombinaciji s kokainom, pa je u zavisnosti od raspoloženja takav život vodio do 2000. Kad su ga smestili u bolnicu, lekar mu je saopštio da je srčane mišiće doslovno spržio neprimerenom količinom alkohola i da mu preostaje još samo šest nedelja života. Nekim čudom preživeo je operaciju srca i uspešno se oporavio tri meseca kasnije.
Citat iz knjige: ''U tridesetoj godini doktor mi je ugradio kardioverter-defibrilator srca. To je sedam centimetara dugačak generator koji radi na bateriju, a ugrađen mi je kroz usek pod pazuhom. On neprestano prati otkucaje moga srca i proizvodi elektrošokove svaki put kada mi kuca prebrzo ili presporo. Petnaest godina zloupotrebe alkohola i droga učinile su da taj organ nabrekne na samo jedan otkucaj do pucanja. Kada sam konačno dospeo u bolnicu, rečeno mi je da mi je ostalo još šest nedelja života. Otada je prošlo šest godina, a ta mala mehanička sprava mi je ne jednom spasila život.''

U julu 2006. godine Sleš se prijavio na kliniku za odvikavanje od droga. Mesec dana kasnije bio je čist. Konačno je uspeo da preuzme kontrolu nad sopstvenim životom. Tako je ostalo i posle četiri godine.
Na kraju knjige Sleš zaključje: ''Ništa ne bih menjao. Perla i ja smo napravili prelepu decu u kojima se naše ličnosti snažno odražavaju, što je veoma zabavno. Oni nesumnjivo liče na svoje roditelje...zapravo su njihovo ogledalo...obojica su prkosni ali slatki.''

Aleksandar IliĆ